valjevska mitologija i druge priče

СТАРИ ДОМ КУЛТУРЕ некада пивница и Благојевића биоскоп... ...касније Дом културе ... ... данас локал за издавање у новој згради Ово је, у средини, зграда старог ваљевског Дома културе. Овде је после рата било професионално позориште, које је трајало негде од почетка педесетих до можда 1956, када је издата наредба/препорука власти да се угасе поједина позоришта и Ваљевци су послушали, уз хиљаду израза кајања током наредних деценија, све до сада, што су то урадили, а Шапчани се направили луди и до данас задржали своје професионално позориште. Има, дакле, много лепе грађе која је доступна свакоме ономе ко је заинтересован да ближе упозна тих неколико година рада и живота професионалног ваљевског позоришта, са свим неопходним детаљима: акт о оснивању, прва управа, све касније управе, ансамбл, списак представа по сезонама, ко је дошао, ко отишао, тешкоће, гостовања, успеси, речју једна одлично очувана документација о овој културној институцији. Ми се не...

АТЕНТАТ НА ТИТА У ВАЉЕВУ 7. НОВЕМБРА 1954. Гранд, 7. новембар 1954. с леђа десно, први, Гроздан Ђукановић, до њега овај старији без косе Добросав Томашевић, сељак из Рајковића, Тито, Јованка, па новинар Драган Стефановић Демос, па Жиле Пауновић, па мало вири иза лица девојчице Десимир Максимовић, изнад Десимира са брчићима Радивоје Максић, и што је посебно занимљиво за моју генерацију, онај насмејани дечак десно је Никола Рољевић, до њега чувени Тимотијевић Банкарац Попут неких оријенталних владара, за које се причало да су знали, преобучени у просјаке, да зађу међу народ, тако је и наша ЉУБИЧИЦА БЕЛА једном, 7. новембра 1954. године, потпуно ненајављено дошао, како се то каже у град на Колубари. И? КАКО: И? Е, лепо, тај дан су Ваљевци искористили да коначно убију, како су викали ЂУБРЕ, ЛОПОВА, ГОВНО, да, да, добро сте прочитали, све су то биле речи којима су Ваљевци нагрнули на Гранд да се реше овог, овог, ма немам речи. Тито је дошао ненајављен и одсео у Гра...

ВАШАРИ У ВАЉЕВУ ПЕДЕСЕТИХ И ШЕЗДЕСЕТИХ ГОДИНА Још је Чика Љуба био опчињен вашарима и, попут неког репортера, ондашњим средствима трудио се да у песми ШЕТЊА ЈЕДНОГ СТЕНОГРАФА ПО ВАШАРУ, дочара све оно што највише одликује једну овакву народску светковину. Чудна  врева ,  чудна  смеса Комеша се тамо амо Један  прода, други купи Трећи стоји блене само. Затим има шала са пробањем одела, кад се муштерија жали да су му рукави мали, а продавац каже,: Рукави су, велиш, кратки, а већ нема мане друге; рукави су, брајко, добри, но су твоје руке дуге. - Панталоне? Гледај чудо! Три године да те служе; а ако их ретко носиш, трајаће ти и још дуже. (...) Ево чизама, ево обуће! Боса вам чељад седе код куће. (...) Ходите вина црна и бела, ево печења масна, дебела! (...) Ходи лимунаде од ње уста сладе (...) Ходите амо, ево пазара! Ево седала, ево самара! (...) Уставте се мало, људи, прођите се брига, уставте се да видите, ево лепих књига. (...) Ено ...