valjevska mitologija i druge priče

ПЕСМА ВАЉЕВУ Једно време била је мода некритичког хваљења нашег града, као сасвим је довољно што се неко родио у Ваљеву, шта ће више, све остало је закерање и извољевање. Чак је и један серијал написа назван, мислим, БИТИ ВАЉЕВАЦ (као да је то само по себи неко одличје). Као реакција на таква схватања настала је ова моја песма. Поводом једне од безброј округлих годишњица од првог писаног помена 1393. године Довољно си зрео за ласке и хвале Типа како ти си нешто осим света Ти си град к'о други и знаш да ти фале Многе праве ствари и много тог смета Немој сад да скачеш ту к'о госпођица Што једини ниси што има и других К'о што рече песник Ја знам твоја лица И знам за поворку векова ти дугих Баш факат што ниси од прекјуче неко Што за собом имаш хајд' рецимо славу Намеће да гледаш унапред далеко Зато граде родни сад памет у главу То што ја и други започнемо свој век Потпуно случајно у сенци Видрака Није чињеница да би шизн'о човек И сама по себи...

УЛИЦА КЕВЕ ЈЕВРОСИМЕ Друже уредниче, Ја предлажем а ви проследите коме треба ЗАКОН О ЗАШТИТИ ИМЕНА МАЈКЕ. Ја сам човек патријархалан, скроман, навикнут да поштујем родитеље, посебно мајку. У дугим зимским ноћима отац је нама деци читао наше епске песме и ми смо се радовали, стрепели, узбуђивали се на одређеним местима, жалостили, док је мајка у кухињи радила и слушала, пуштајући сузу онда кад је за то било разлога. Како се у наше душе урезивала трагедија мајке Југовића, правдољубивост Јевросиме, мајке Марка Краљевића, туга мајке Јанковић Стојана, достојанство мајке Ива Сенковића, снага којом је несуђена ташта Милића Барјактара подносила трагичну судбину својих кћери. Опростите, увек се узбудим кад се сетим тих места, још ми ти стихови звоне у ушима и у духу: Узе мајка руку Дамјанову Окретала, превртала њоме, Пак је руци тихо беседила: Моја руко, зелена јабуко, Где си расла, где л си устргнута... Или оно чувено: Колко Марко тежио за правду Толко моли Јевросима мајка: Марко с...

STAJAĆE KIP TVOJ U PARKU DOMOVINE Milivoje Milivojević je na jednoj FB Grupi lepo napisao: Kada su je posle otkrivanja spomenika upitali kako se oseća, Desanka je rekla: A, Boga ti kako bi se vi osećali da vas ovako okamene? Ne mogu sad da tražim po njenim pesmama, ali mi se nešto nameće njen stih Stajaće kip tvoj u parku domovine... Pa bila je mudra Desanka, znala je da će imati spomenik, uzgred, spomenik je izvanredan. Nažalost, kako reče Stanislav Ježi Lec, rodonačelnik aforizma kao priznate literarne forme danas, PRVI USLOV ZA BESMRTNOST JE DA UMREŠ. I Puškin je napisao otprilike Podigoh spomenik što nije rukom tvoren, hoću da kažem, kao i Desanka, stotinu godina pre toga imao je svest da će biti ovekovečen bilo materijalno bilo u svesti i pamćenju svoga roda. Aleksandar Sergejevič Puškin Exegi monumentum Podigoh spomenik što nije rukom tvoren, Neće mu prilaze zaboraviti puk. Čelom se ponosnim uzneo nepokoren Nad Aleksandrov ratni luk. Ne, smrti nisam plen; moj d...

PRAVDA ZA MENE I SLIČNE Druže uredniče, Vidim da su sad moderne ove rehabilitacije i ispravljanje ISTORIJSKIH NEPRAVDI, pa se    nešto i ja pitam da li će u celoj ovoj tarapani biti i vremena i prostora za MOJ SLUČAJ. Ali, odmah na početku da bude jasno: ja ne tražim da se neko posle decenija rehabilituje, ja tražim SUPROTNO: da se određene persone kazne, pa ma i simbolično, kako bi to zgodno rekli đaci, makar i UKOROM POSLUŽITELJA.    Po sistemu, kako reče neki satiričar: Srbin kad bi oteo avion, ne bi tražio da se određeni ljudi PUSTE, tražio bi da se neki ljudi ZATVORE. Elem, sve je počelo još u školi, i onda i sada, osnovnoj, obaveznoj i besplatnoj (Za đake skoro obaveznoj, za nastavnike skoro besplatnoj, kako to jedan mudar čova reče). U to posleratno vreme mi smo bili toliko pomešani što se tiče godišta, da je to, normalno, proizvelo hiljadu nesporazuma i kompleksa. Tako, jedan pripadnik jedne etničke grupe sa pretežno zanimanjem muzičara (da i ja budem p...

ПРОТЕСТ ЈЕДНОГ ОБИЧНОГ СРПСКОГ ПЕВЦА Владо, Председниче, Скупштино, Премијеру, министри и сви који се нађу позвани, Ја, обичан српски певац, не да сам љут, него, што би реко мој газда, љут сам ко свећица од трактора. А због ради чега, питате се ви сви џумле које сам иментовао. Само полако, кашћу вам, кад вам се није рекло само, опет што би реко онај песник за децу, Дракула ли је, Вампир ли је, Змај ли је, не могу од љутње да погодим. Елем, гледам ја ову више вашу него моју заставу, гледам и онај грб, како се ваљад каже и не могу лепо очима да верујем: На њима се раширио главом, шта главом, СА ДВЕ ГЛАВЕ, додуше без браде а са једним телом, боже ме прости ко генетска грешка, ко – ОРАО, или ОРО, што би рекла она старлета. И, шта има ту спорно, питате се можда ви и слични, као то нам је од Немањића, то нам је традиција и све у том смислу. Прво, имамо ми у тој тзв. традицији и жешћих постигнућа, као оно кад смо држали ихи хи јадранске обале, па што не следише наши ту традицију. Не, ...

1 50 GODINA VALJEVSKE GIMNAZIJE UVOD Samo   da se podsetimo DRUŠTVENOG OKVIRA u kome je radila ova Gimnazija. Naravno, sve je za potrebe ovakvog načina komuniciranja apsolutno pojednostavljeno. ·          Milan Obrenović , knez Srbije ( 1868 - 1882 ), kralj ( 1882 - 1889 ) ·          Aleksandar Obrenović , kralj Srbije ( 1889 - 1903 ) ·          Petar I Karađorđević , kralj Srbije ( 1903 - 1918 ) Petar I Karađorđević , kralj  kraljevine SHS  ( 1918 - 1921 ) Aleksandar I Karađorđević , kralj kraljevine SHS/Jugoslavije ( 1921 - 1934 ) Petar II Karađorđević , kralj  Jugoslavije  ( 1941 - 1945 ) Tito, socijalizam 1945 – 1980. Međuvreme, socijalizam 1980 – 1990. 1990. do danas, višestranačje, uz pobunu naroda 2000, pa totalno izneveravanje nada miliona građana Srbije, pa od 2012. na vlasti oni protiv kojih su mnogi bili od 19...