УЛИЦА КЕВЕ ЈЕВРОСИМЕ
УЛИЦА КЕВЕ ЈЕВРОСИМЕ
Друже уредниче,
Ја предлажем а ви проследите коме треба ЗАКОН О ЗАШТИТИ ИМЕНА МАЈКЕ. Ја сам човек патријархалан, скроман, навикнут да поштујем родитеље, посебно мајку. У дугим зимским ноћима отац је нама деци читао наше епске песме и ми смо се радовали, стрепели, узбуђивали се на одређеним местима, жалостили, док је мајка у кухињи радила и слушала, пуштајући сузу онда кад је за то било разлога. Како се у наше душе урезивала трагедија мајке Југовића, правдољубивост Јевросиме, мајке Марка Краљевића, туга мајке Јанковић Стојана, достојанство мајке Ива Сенковића, снага којом је несуђена ташта Милића Барјактара подносила трагичну судбину својих кћери. Опростите, увек се узбудим кад се сетим тих места, још ми ти стихови звоне у ушима и у духу:
Узе мајка руку Дамјанову
Окретала, превртала њоме,
Пак је руци тихо беседила:
Моја руко, зелена јабуко,
Где си расла, где л си устргнута...
Или оно чувено:
Колко Марко тежио за правду
Толко моли Јевросима мајка:
Марко сине једини у мајке,
Не била ти моја рана клета,
Немој сине говорити криво,
Ни по бабу ни по стричевима,
Већ по правди бога истинога...
И тако даље, извињавам се што је овај папир наквашен сузама.
А после смо сами читали, учили напамет, рецитовали, СТОЈАНКУ МАЈКУ КНЕЖОПОЉКУ, затим Херојеву мајку и слушали на приредбама На Кордуну гроб до гроба, тражи мајка сина свога и друге.
И Ђура Јакшић се у дугој ноћи, кад је човеку тешко и кад тражи утеху и савет, обраћао мајци:
О, мајко, мајко, свет је пакостан,
Живот је, мајко, врло жалостан!
Научили смо тако ко је и шта је мајка, схватили да се мајка зазива у тешким и озбиљним ситуацијама, кад је човеку бити ил не бити.
Због чега све ово пишем? Да није мајка данас заборављена, да није скрајнута као нешто што је измодило?
Не, напротив!
МАЈКЕ ЈЕ ДАНАС ПРЕВИШЕ! Е, баш због тога се и буним.
Мајка је данас у нашој стварности постала ПОШТАПАЛИЦА, УЗРЕЧИЦА, ОПШТЕ МЕСТО. У кључимо ли само тв, радио, пустимо ли, како се то каже, неки носач звука (умрем им на термин), одатле ће вас гађати МАЈКОМ у огромним количинама. Ово свето име зазива се ЗА СВАКУ СИТНИЦУ И БУДАЛАШТИНУ. Није девојка дошла на састанак, - мајко, помагај, преварио сам се у куповини фрижидера, - где си, мајко моја, процурио ми бојлер, - куку, мајко...
Та скоро сам чуо, пролазећи поред цркве:
О, мајко божија, анђели с неба...
и у магновењу помислио да се у општој тривијализацији и банализацији имена мајке бар сачувало поштовање за богомајку, ако смо ову нашу земаљску претворили у зачин за спотове, разне музичке параде и слично. Али, то је био само милионити део секунде, јер је као удар грома ускоро следила поента:
зар му крај мене та друга треба.
Е, па знаш шта, ово нема поштовања ни за земљу ни за небо, ужас!
Наше мајке, некада зазиване у најтежим ситуацијама, више не иду уз тешке и судбинске ситуације и одлуке. Наше мајке смо преселили под шатре, у кафане, у рупе и ћумезе, на свадбе, промоције и теревенке, оне нам дођу сад као прилог, као зачин, као средство за појачање уметничког дојма!
Оне су се, јадне и брижне, у прво време трзале и сецале на помињање свог светог имена.
Нудиле нам своју љубав, топлину, савет и утеху. Само што то нама уопште није било потребно, ми смо мајке зазивали споради појачања стилских ефеката.
Лакомислени и површни, какве нас је бог дао, олако смо помислили да нам мајке више никада неће бити потребне, да су све муке, проблеми, искушења и тешке ситуације ЗА НАМА. И кад их будемо зазивали од праве муке и потребе, бојим се да ћемо се провести ко оно чобанче што је зајебавало село вичући: Вуци, вуци, па се сито смејало кад сељаци дотрче са вилама и пушкама, а кад су га вуци стварно напали, сељаци су, као што ће и наше мајке, одмахнули уз смешак руком, мислећи да се опет шали, зеза и лудира!
С поштовањем, Харалампије Папатеодосијевић, Ваљево, Тешњар, улица Кнез Михајлова/ Лоле Рибара/ Бирчанинова, нисам скоро излазио па не знам, број 44
Друже уредниче,
Ја предлажем а ви проследите коме треба ЗАКОН О ЗАШТИТИ ИМЕНА МАЈКЕ. Ја сам човек патријархалан, скроман, навикнут да поштујем родитеље, посебно мајку. У дугим зимским ноћима отац је нама деци читао наше епске песме и ми смо се радовали, стрепели, узбуђивали се на одређеним местима, жалостили, док је мајка у кухињи радила и слушала, пуштајући сузу онда кад је за то било разлога. Како се у наше душе урезивала трагедија мајке Југовића, правдољубивост Јевросиме, мајке Марка Краљевића, туга мајке Јанковић Стојана, достојанство мајке Ива Сенковића, снага којом је несуђена ташта Милића Барјактара подносила трагичну судбину својих кћери. Опростите, увек се узбудим кад се сетим тих места, још ми ти стихови звоне у ушима и у духу:
Узе мајка руку Дамјанову
Окретала, превртала њоме,
Пак је руци тихо беседила:
Моја руко, зелена јабуко,
Где си расла, где л си устргнута...
Или оно чувено:
Колко Марко тежио за правду
Толко моли Јевросима мајка:
Марко сине једини у мајке,
Не била ти моја рана клета,
Немој сине говорити криво,
Ни по бабу ни по стричевима,
Већ по правди бога истинога...
И тако даље, извињавам се што је овај папир наквашен сузама.
А после смо сами читали, учили напамет, рецитовали, СТОЈАНКУ МАЈКУ КНЕЖОПОЉКУ, затим Херојеву мајку и слушали на приредбама На Кордуну гроб до гроба, тражи мајка сина свога и друге.
И Ђура Јакшић се у дугој ноћи, кад је човеку тешко и кад тражи утеху и савет, обраћао мајци:
О, мајко, мајко, свет је пакостан,
Живот је, мајко, врло жалостан!
Научили смо тако ко је и шта је мајка, схватили да се мајка зазива у тешким и озбиљним ситуацијама, кад је човеку бити ил не бити.
Због чега све ово пишем? Да није мајка данас заборављена, да није скрајнута као нешто што је измодило?
Не, напротив!
МАЈКЕ ЈЕ ДАНАС ПРЕВИШЕ! Е, баш због тога се и буним.
Мајка је данас у нашој стварности постала ПОШТАПАЛИЦА, УЗРЕЧИЦА, ОПШТЕ МЕСТО. У кључимо ли само тв, радио, пустимо ли, како се то каже, неки носач звука (умрем им на термин), одатле ће вас гађати МАЈКОМ у огромним количинама. Ово свето име зазива се ЗА СВАКУ СИТНИЦУ И БУДАЛАШТИНУ. Није девојка дошла на састанак, - мајко, помагај, преварио сам се у куповини фрижидера, - где си, мајко моја, процурио ми бојлер, - куку, мајко...
Та скоро сам чуо, пролазећи поред цркве:
О, мајко божија, анђели с неба...
и у магновењу помислио да се у општој тривијализацији и банализацији имена мајке бар сачувало поштовање за богомајку, ако смо ову нашу земаљску претворили у зачин за спотове, разне музичке параде и слично. Али, то је био само милионити део секунде, јер је као удар грома ускоро следила поента:
зар му крај мене та друга треба.
Е, па знаш шта, ово нема поштовања ни за земљу ни за небо, ужас!
Наше мајке, некада зазиване у најтежим ситуацијама, више не иду уз тешке и судбинске ситуације и одлуке. Наше мајке смо преселили под шатре, у кафане, у рупе и ћумезе, на свадбе, промоције и теревенке, оне нам дођу сад као прилог, као зачин, као средство за појачање уметничког дојма!
Оне су се, јадне и брижне, у прво време трзале и сецале на помињање свог светог имена.
Нудиле нам своју љубав, топлину, савет и утеху. Само што то нама уопште није било потребно, ми смо мајке зазивали споради појачања стилских ефеката.
Лакомислени и површни, какве нас је бог дао, олако смо помислили да нам мајке више никада неће бити потребне, да су све муке, проблеми, искушења и тешке ситуације ЗА НАМА. И кад их будемо зазивали од праве муке и потребе, бојим се да ћемо се провести ко оно чобанче што је зајебавало село вичући: Вуци, вуци, па се сито смејало кад сељаци дотрче са вилама и пушкама, а кад су га вуци стварно напали, сељаци су, као што ће и наше мајке, одмахнули уз смешак руком, мислећи да се опет шали, зеза и лудира!
С поштовањем, Харалампије Папатеодосијевић, Ваљево, Тешњар, улица Кнез Михајлова/ Лоле Рибара/ Бирчанинова, нисам скоро излазио па не знам, број 44
Comments
Post a Comment